Pre­da­va­nje dok­to­ranta Ta­ma­re Jo­vo­vić ,,Afro-ame­rič­ka knji­žev­ni­ca Zo­ra Nil Her­ston iz ugla cr­nog fe­mi­ni­zma”, odr­ža­no je u Ame­rič­kom uglu u Pod­go­ri­ci. Su­de­ći po ko­men­ta­ri­ma i pi­ta­nji­ma pu­bli­ke mo­že se za­klju­či­ti da je bi­lo iz­u­zet­no in­spi­ra­tiv­no. Jo­vo­vić je pred­sta­vi­la dio svog is­tra­ži­va­nja iz dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je ko­ja je pi­o­nir­ski po­du­hvat i do­pri­nos tu­ma­če­nju knji­žev­no­sti Zo­re Nil Her­ston na ovim pro­to­ri­ma.
- Fe­mi­ni­stič­ki po­kret u Ame­ri­ci sre­di­nom 19. vi­je­ka mar­gi­na­li­zo­vao je afro-ame­rič­ke pri­pad­ni­ce. Ovaj po­kret se u tom svje­tlu ni­je pred­sta­vio kao ta­las ko­ji za­go­va­ra ra­di­kal­nu pro­mje­nu. Fe­mi­nist­ki­nje su tra­ži­le pra­va sa­mo za bjel­ki­nje. Tek u 20. vi­je­ku ja­vlja se fe­mi­ni­stič­ka stru­ja ko­ja je omo­gu­ći­la na­sta­nak afro-ame­rič­ke fe­mi­ni­stič­ke mi­sli – ka­za­la je Jo­vo­vić. Na­gla­ša­va da ne sa­mo da su bi­je­li kri­ti­ča­ri bi­li ,,hlad­ni” pre­ma afro-ame­rič­koj žen­skoj knji­žev­no­sti, već su i afro-ame­rič­ki pi­sci bi­li ne­ga­tiv­no na­stro­je­ni pre­ma njoj.
Zo­ra Nil Her­ston (1891-1960) je afro-ame­rič­ka knji­žev­ni­ca či­ji je glas du­go bio za­ne­ma­ren u ame­rič­koj knji­žev­noj kri­ti­ci.
- Za­slu­že­nu sla­vu i po­vra­tak in­te­re­so­va­nja za nje­nu pro­zu, Zo­ra du­gu­je knji­žev­ni­ci Elis Vo­ker, ko­ja je 1973. go­di­ne, pra­te­ći tra­go­ve iz nje­nog ži­vo­ta, na­šla mje­sto nje­nog po­čin­ka i obi­lje­ža­va­ju­ći ga vra­ti­la je nje­no ime i dje­la svi­je­tu. Se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, sa po­ja­vom cr­ne fe­mi­ni­stič­ke mi­sli, po­ja­vi­la se te­o­ri­ja ko­ja je do­pri­ni­je­la tu­ma­če­nju i iz­u­ča­va­nju unu­tra­šnjih od­no­sa po­li­ti­ke ra­se, ro­da, sek­su­al­no­sti i pro­ble­ma iden­ti­te­ta kao ključ­nih ele­me­na­ta u afro-ame­rič­kom žen­skom pi­smu – ka­za­la je Jo­vo­vić. Ona je po­ja­sni­la da je ti­me do­šlo do kom­plek­sni­jeg tu­ma­če­nja pro­znih dje­la Her­sto­no­ve, ko­ja de­fi­ni­še no­vu cr­nu he­ro­i­nu u knji­žev­no­sti ras­ki­da­ju­ći sa ste­re­o­ti­pi­ma i mi­to­vi­ma ko­ji su pra­ti­li Afro-Ame­ri­kan­ce vje­ko­vi­ma.
- Naj­po­zna­ti­ji ro­man Her­sto­no­ve, „Nji­ho­ve oči su gle­da­le Bo­ga”, ko­ji je ta­da­šnja knji­žev­na kri­ti­ka za­ne­ma­ri­la i pot­ci­je­ni­la, u stva­ri nu­žno pred­sta­vlja re­kon­struk­ci­ju ro­da i iden­ti­te­ta Afro-Ame­ri­kan­ki, kao i po­li­ti­ke oslo­ba­đa­nja i osna­ži­va­nja že­na. Da­nas se ovaj ro­man sma­tra jed­nim od naj­zna­čaj­nih ro­ma­na o afro-ame­rič­kom žen­skom is­ku­stvu i pred­sta­vlja in­ter­tekst za bu­du­ća fe­mi­ni­stič­ka dje­la. Ve­li­ki broj dok­tor­skih di­se­r­ta­ci­ja i čla­na­ka ura­đen je o Her­sto­no­voj. Zo­ru su in­te­re­so­va­la di­stink­tiv­na obi­ljež­ja cr­na­ca ko­ja su se ma­ni­fe­sto­va­la u je­zi­ku, a ne ne­čem dru­gom – oba­sni­la je Jo­vo­vić na pre­da­va­nju.A.Ć.